Opis: 

Brancin (lat. Dicentrarchus labrax), pripada porodici Moronidae. Naraste do 1 metar dužine, i dostigne težinu od 14 kg. Po svom izgledu brancin odaje da je grabljivica. Čvrste je građe, robustan, ali istovremeno izdužene i elegantne linije tela. Pliva vrlo brzo. Glava mu je srednje veličine, s nerazmerno velikim ustima na kojima je donja usna blago isturena. Brancin nema velike zube, ali su brojni i jako oštri. Na škržnom poklopcu ima nekoliko jakih bodlji. Telo brancina pokriveno je malim ljuskama, svetle je olovnosive boje što po strani prelazi u sivosrebrnastu, a dole u srebrnsto belu. Iznad škržnog poklopca na telu ima crnkastu mrlju. Mladi, ali i pojedini primerci odraslih, su gore i po strani crno istačkani.

Rasprostranjenost: 

Nalazimo ga uzduž čitave jadranske obale i sredozemnog mora i to na svakoj vrsti dna, u mutnom, kamenom i bistrom, slanom moru. Najčešće ga pronalazimo oko ušća reka i uvala gde se oseća prisustvo slatke vode iz podmorskih izvora. Nalazi se u blizini obale, pretežno na malim dubinama od 2 do 5 metara, iako zna zaći i do 80 metara u dubinu. Zalazi i duboko u rečne tokove. Vrlo je grabežljiv, radoznao i proždrljiv. 

Način života i ishrana: 

Hrani se svim i svačim i nije nimalo izbirljiv. Po prirodi je mesožder i najrađe jede kozice, mlade ciple, jeguljice, gavune i olige. Ali ako je nestašica uobičajene hrane, brancin će posegnuti i za algama. Isto tako je poznat kao vrlo lukava i oprezna riba. Živi u malim grupama ili pojedinačno. U vreme mrešćenja skuplja se u jata. Mresti se krajem jeseni i u prvoj polovini zime.

Nutritivna vrednost: 

Meso mu je odličnog ukusa i vrlo je traženo. Od njega se može dobiti dobra riblja čorba. Priređuje se pečen ili kuvan. Osim u Jadranskom moru, staništa brancina nalaze se uz čitavu obalu Mediterana do istočnih obala Atlantika i sve do obala Severnog i Baltičkog mora. Posebno je čest uz obale Engleske i Irske. Danas se brancin uzgaja u ribnjacima.