Opis: 

Lososi su porodica riba koja obuhvata pastrmke i losose. Veoma su brze i pokretne ribe, a cenjene su zbog veoma ukusnog i zdravog mesa. Neke od ovih riba su anadromne. Pastrmke inače vole bistre planinske reke i potoke. Neke vrste ove potporodice žive u okeanima a mreste se u potocima u kojima se izlegu. Lososi su poznati po tome što prelaze dalek put iz okeana u rodni potok, a rekorder je atlantski losos koji može da se mresti nekoliko godina uzastopno,[3] dok pacifički losos taj put prelazi svega jednom (nakon čega ugiba). Na njegovom putu do rodnog mesta, prema novijim dokazima, pomaže im Zemljin magnetizam. Sve pastrmke su prepoznatljive po svojim pegama, zbog čega ta riba nije bila na jelovniku Apača i Navaha, a pretpostavlja se da su razlog njene pege koje ih podsećaju na neku davnu epidemiju boginja. Većina lososa provede celi život u moru ili u slatkovodnim rekama i jezerima. Losos boravi i u jednom i u drugom. Mladi lososi izlegu se u rekama i potocima. Kako rastu, kreću se nizvodno i naposletku doplivaju do mora gde odrastaju. Nekoliko godina posle krenu uzvodno da bi doplivali nazad u reke gde su se izlegli; tu se pare, nesu jaja i naposletku uginu. Pare se samo jedanput u životu. Lososi su ribe koje imaju duguljasto, oblo telo koje je pokriveno ljuskama. Iza leđnih ove ribe imaju masna peraja, bez šipčica. Škržni otvor je rascepljen sve do grla. U ustima najčešće uopšte nemaju zube; ako ih imaju, ti zubi su vrlo mali, mada neke vrste imaju razvijeno snažno zubalo. Boja pojedinih vrsta lososa menja se u toku razvojnih faza odnosno životnog perioda ove ribe, kao i za vreme mrešćenja. U dužinu losos može da izraste i do 150 centimetara, a maksimalna masa mu može dosegnuti oko 60 kilograma. Ovako veliki primerci (uglavnom kraljevska i atlantska vrsta) mogu se naći samo u severnim ruskim rekama, dok su u Evropi slični primerci davno iskorenjeni.

Rasprostranjenost: 

Većina lososa živi na severnoj Zemljinoj polulopti, i to u slanim i slatkim vodama koje baš moraju da budu čiste. Moguće ih je naći u većim količinama u severnim vodama nego u južnim.

Za vreme mrešćenja, svi lososi migriraju iz mora u reke i potoke, radi oplodnje. Svaka jedinka vraća se u onu reku ili potok u kojem se i izlegla. Nagon za seljenjem kod lososa je snažan u tolikoj meri da ribe plivajući uzvodno ne uzmiču ni pred kakvom preprekom; veoma teške prepreke savladaće čak i po cenu života.

Domovina lososa je Severno ledeno more i severniji deo Atlantika, uključujući i Severno i Baltičko more, s tim da ova riba svoj razvojni životni period provede u rekama (iz mora svake godine ulazi u reke). Za vreme boravka u moru lovi razne rakove i ribe, naročito peščane jegulje, koljuške i sleđeve.

Način života i ishrana: 

Za vreme boravka u slatkoj vodi, losos se ponaša sasvim drugačije. Samo se neznatno razlikuje od svojih rođaka velikih pastrmki, koje su mu po telesnim svojstvima veoma slične. Pliva isto tako spretno kao i one, u veštini skakanja gotovo da ih premašuje. Živi isto kao i ostali lososi, rado u grupi. U slatkoj vodi jede pohlepno kao i pastrmke, ali samo u ranoj dobi, dok se pre i posle mrešćenja (pošto je iz mora ušao u reku) skoro potpuno odriče hrane. Menjanje staništa je životna potreba lososa; dok ga more hrani, slatka voda mu omogućava razmnožavanje.

Plivajući uz reke pri migracijama, lososi nastoje da svom svojom snagom savladaju sve prepreke i izbegnu moguće zamke. Plivaju ispod mreža na koje naiđu, ili ih kidaju; brzake, vodopade i brane preskaču. Pri ovome razvijaju neobičnu snagu, kao i spretnost i izdržljivost. Naprežući svu svoju snagu prodiru u najjaču struju; odupiru se repom o kamen da bi se odbili; zatim svom snagom udaraju repom o vodu, pa se odbacuju u visinu od 2—3 metra i opisuju luk dužine 4—6 metara.

Nutritivna vrednost: 

U samo 120g lososa ima čak preko 100% dnevnih količina triptofana, vitamina D, oko 80% omega masnih kiselina i selena, oko 50% vitamina B3, B12 i proteina. Losos sadrži i cink, kalcijum, fosfor, magnezijum i gvožđe. I samo 250 kalorija. Losos sa svim ovim materijama predstavlja možda i najzdraviju namirnicu na svetu.