Opis: 

Obična lignja može narasti od 30 do 40 cm u dužinu ali prosečna joj je dužina oko 15 do 25 cm. Mužjaci su uglavnom veći od ženki i rastu brže. Ima srazmerno veliku glavu a na glavi joj se nalazi 8 krakova koji imaju po dva reda pipaka te 2 lovna kraka. Unutar glave po sredini se nalazi snažan kljun nalik kljunu papagaja, kojim drobi i usitnjava svoj plijen. Telo je vretenasto i duguljasto sa dvije bočne peraje.

Kao i kod svih mekušaca i nekih riba koža obične lignje je prekrivena brojnim kromatoforima koji imaju zadatak brze promjene boje tela. Osim obrambene namene, gdje se boja menja u svrhu kamuflaže, stanice kromatofora služe i za primitivni oblik komunikacije između glavonošaca koja se pogotovo može uočiti za vreme parenja. Osnovne boje koje proizvodi su smeđkaste, crvene, dok su kod mužjaka u prednjem dijelu plašta vidljive crne tačkice ili crtice. Ima vrlo razvijene oči prekrivene opnom koja je osetljiva na vibracije.

Rasprostranjenost: 

Stanište lignje je širom Sredozemnog mora, u vodama istočnog Atlantika od Severnog mora do Gvinejskog zaljeva. Vrlo je česta i zalazi čak do dubina od 400 metara a u pliće vode izlazi u vreme mriješćenja. Prosečna dubina na kojoj se ova vrsta lignje kreće je između 50 i 100 metara.

Lignjama je najčešće stanište iznad peščanog ili peščano-muljevitog morskog dna.

Način života i ishrana: 

Lignja je predator koji se za lov koristi lovnim kracima. Lovne krake ispaljuje velikom brzinom a pipci na kracima omogućavaju da sigurnije zgrabi plen i prinese ga ustima sa oštrim kljunom. Dok je mala obična lignja se hrani planktonom i sitnijim organizmima, a kad naraste jede i veću ribu, rakove, pa čak i svoje srodnike. Ne ustručava se napasti ni veći plen od nje same. Zahvaljujući "mlaznom" pogonu vrlo je brza i pokretna. Smatra se da lovi i da se hrani noću. 

Lignje su vešti lovci, sa mnogo strpljenja i lukavosti, imaju pogonski sistem uporediv sa modernim raketama (pokretna mlaznica i izuzetno prefinjena sposobnost orijentacije u prostoru) i izvanredne sisteme skrivanja i opažanja. Brzo menjaju boju, umeju da pri bekstvu ostave svoju sliku od mastila koja parališe prirodne neprijatelje; imaju veoma složene svetlosne uređaje, uporedive sa najsavremenijim reflektorima: lignja Histioteuthis ima izvor svetla, reflektor, sočiva čiji fokus kontrolišu posebni mišići, promenljivu blendu i filtre za boje.

Nutritivna vrednost: 

Nema primorske, ribolovačke civilizacije na ovoj planeti koja ne jede lignje. Bilo koje lignje: od onih malih, do onih najvećih, kao što je Architeuthis Dux (dostiže 20 metara dužine, mada su mladunci mekši i ukusniji); na bilo koji način spremljene – od mladih sirovih, kako ih jedu u Kvarneru, pa do malo prefinjenijih recepata, o kojima ćemo uskoro. U načelu gledano, pri spravljanju lignji valja voditi računa o nekim pravilima: prvo, što su manje, to su mekše; drugo, što su svežije, to su bolje; treće, ne treba ih pržiti ili peći predugo, jer hoće da se stvrdnu. 

Lignje su same po sebi – kad su mlade i sveže – sjajna hrana, što ne sme da nas odvrati od stvaralačkog pristupa. Spravljene s ljubavlju, dobre su na svaki način: od živih, preko pohovanih, do ovako punjenih.

Lignje se svrstavaju u grupu sa ribama i morskim prodovima. Energetska vrednost mesa lignje je 75 kalorija (u 100 g pržene), dok u istoj količini svežih ima 78 g vode, 1 g masti, 15 g belančevina i3 g ugljenih hidrata. Važno je da se napomene da su belančevine u lignjama, u poredenju sa ostalim vrstama mesa, lakše svarljive (sadrže manje kolagena). Ova namirnica ima i mali procenat zasićenih masnih kiselina i natrijuma, ali mnogo holesterola. Osim toga lignje imaju značajne količine vitamina i minerala (vitamina B 12, riboflavina, niacina, vitamina E, C i B6, tiamina, selena, fosfora, cinka, magnezijuma, kalijuma, gvozda i kalcijuma).