Opis: 

Grdobina mrkulja (lat. Lophius piscatorius) riba je iz porodice grdobina (lat. lophidae). Ime grdobina i grdobine došlo je od njihovog izgleda, koji je zaista grdan, a kod nas se još naziva mrkulja. Mrkulja ima glavu koja joj znano nadmašuje polovinu veličine tela, te malo i relativno vitko telo pravilnog oblika, blago spljošteno na trbušnom delu. Usta su enormno velika u odnosu na telo, a oko njih je velik broj manjih izraslina. Telo je smeđe boje, bez ljuski, najčešće tamnijih nijansi, sa šarama koje joj daju kamuflažni izgled na muljevitom dnu gde najčešće obitava. 

Rasprostranjenost: 

Grdobina mrkulja je rasprostranjena u Atlantiku i to na području od vrha Norveške pa sve do Mauretanije, kao i oko Islanda. Osim tog područja, živi i u Mediteranu, uključujući Crno more.

Način života i ishrana: 

Na vrhu glave ima nekoliko lovki, kojima se koristi pri lovu na manje ribe, a kuriozitet jest da ova riba ponekad uhvati i pokoju morsku pticu. Vrstan je grabljivac, živi na dubinama do 1000 m, a naraste do 2 m dužine i skoro do 60 kg težine (najveći prijavljen primjerak je imao 58 kg).

Nutritivna vrednost: 

Ima vrlo ukusno meso, malo kostiju, te je zbog toga vrlo poželjna za prehranu dece. Meso je slatkasto, belo u repnom delu, dosta je slično mesu jastoga. Priprema se na razne načine, pržena, na roštilju, kao osnovni sastojak riblje čorbe, a kao posebna poslastica smatra se pohovana grdobina. Rep ima više slojeva kože i plavkasto sive membrane koje ga okružuju i treba je ukloniti pre pripreme, jer može uništiti meso pri spremanju. Kada se odvoji od membrane tj. kosti, rep je u obliku fileta i odličan je za roštilj ali se može lepo i kuvati i staviti u salatu kao zamena za jastoga.